Obrazloženje žirija za 2014.

Biljana Isailović (predsednik žirija), Gordana Ćirjanić, Elizabet Vasiljević i Maja Andrijević prilkom čitanja obrazloženja dodele nagrade
Biljana Isailović (predsednik žirija), Gordana Ćirjanić, Elizabet Vasiljević i Maja Andrijević prilkom čitanja obrazloženja dodele nagrade "Radoje Tatić" za 2014. / (foto: Dejan Mihailović)

Obrazloženje nagrade „Radoje Tatić“, za najbolji prevod sa španskog i portugalskog jezika u oblastima poezije, proze i eseja, koja se 2014. godine dodeljuje Tamini Šop za prevod knjige Lažne povesti Gonsala M. Tavareša u izdanju „Trećeg trga“ i „Čigoja štampe“ i Ani Kuzmanović Jovanović za prevod knjige Žozea Saramaga Sva imena u izdanju „Lagune“


Ove godine nagradu dodeljujemo šesti put, a dosadašnji dobitnici bili su Aleksandra Mančić, Radivoje Konstantinović, Marina Ljujić, Biljana Isailović, Jasmina Nešković i Gordana Ćirjanić.

Pre nego što proglasi ovogodišnje dobitnice nagrade „Fonda Radoje Tatić“, žiri skreće pažnju javnosti na problem prevoda sa španskog i portugalskog jezika na srpski jezik. Posle dvomesečnog rada i uvida, verujemo, gotovo u sva prevedena dela sa ova dva jezika u poslednje dve godine, žiri je konstatovao da je kvalitet prevoda nedopustivo velikog broja knjiga, a neretko i kvalitet čitavog izdanja, zapanjujuće nizak. U najvećem broju slučajeva do rđavog učinka došlo je u sadejstvu nekompetentnog ili nepažljivog prevodioca, uredničke nedoraslosti, lektorske nepreduzimljivosti (ako je uopšte bilo lektorskih intervencija) i izdavačke nebrige. Šteta načinjena kako portugalskom i španskom, tako i srpskom jeziku, kreće se u rasponu od skandaloznih i nakaznih prevodilačkih uradaka (čak i kada su prevode potpisivala prepoznatljiva i zvučna imena prevodilačke i akademske scene), preko aljkavih izdanja kao posledica očigledne izdavačke pohlepe i prateće
nebrige, do prevoda čija se nesolidnost ne uočava na prvi pogled, ali je šteta utoliko dublja što je bolje zakamuflirana. Proliferacija sklepanih prevoda (i ne samo sa ova dva jezika) izraz je, između ostalog, i duboke krize kritičke javnosti koja se povlači pred nadirućim jatima prevodilačko-izdavačkih skakavaca.

Žiri u sastavu Biljana Isailović, Maja Andrijević, Gordana Ćirjanić (predsednica žirija), Elizabet Vasiljević i Ivan Milenković (predstavnik fonda), nagradu „Fonda Radoje Tatić“ za najbolji prevod sa španskog i portugalskog jezika u periodu od 2012. do 2014. godine dodeljuje Tamini Šop za prevod priča savremenog portuglaskog pisca Gonsala M. Tavareša Lažne povesti (Treći trg – Čigoja štampa, Beograd 2013. godine) i Ani Kuzmanović Jovanović za prevod romana portugalskog klasika Žozea Saramaga Sva imena (Laguna, Beograd 2012. godine).

Savremeni portugalski pisac Gonsalo M. Tavareš srpskoj je publici postao poznat uglavnom zahvaljujući prevodima Tamine Šop. Prevodilačka posvećenost, odnegovan izraz, duhovita rešenja, sigurna rečenica i prevodilačka maštovitost osnovne su odlike prevodilačkog nerva Tamine Šop. Pored navedenih kriterijuma žiri je uzeo u obzir i prevodilački kontinuitet Tamine Šop koja je, u prethodnom nagradnom ciklusu bila u najužoj konkurenciji.

Tamina Šop postiže varljivu lakoću srpskog izraza naročito u brzim i kratkim Tavarešovim rečenicama, u bleskovima koji zahtevaju jednako hitar odblesak i na srpskom. Umeće kojim prevoditeljka menja jezičke registre ukazuje na prevodilačku posvećenost, na to da joj je stalo do teksta (do oba teksta, portugalskog i srpskog). Upravo je prevodilačka strast Tamine Šop onaj sastojak koji dobar prevod razlikuje od prosečnog ili korektnog.

Prevoditi portugalskog klasika Žozea Saramaga sve je samo ne jednostavan poduhvat, a dobro ga prevoditi izraz je istinskog prevodilačkog umeća. Ana Kuzmanović Jovanović „ukrotila“ je beskonačne Saramagove rečenice i pretočila ih u siguran, jasan, dinamičan srpski izraz. Žiri je naročito uzeo u obzir sigurnost prevoda Ane Kuzmanović Jovanović, njen osećaj za ritam srpskog jezika i nepogrešivi smisao za logiku rečenice, što se pokazuje ključnim elementima za prenošenje Saramagovih složenih, vijugavih, ponekad skokovitih iskaza.

Saramagov roman Sva imena odlikuje donekle suzdržana atmosfera, birokratski um protagoniste i uočljivo analitičan jezik. Tu distancu prenela je i Ana Kuzmanović Jovanović upravo brigom za preciznost. Uočljiv je napor prevoditeljke da se izraz "sapne" i disciplinuje, a jezik sačuva od afektivnih izazova. Učinak je kvalitetan jezik smišljeno odmaknut od samog sebe.